Jedinstvena proslava 25-og rođendana – susret kultura u Novom Sadu!

Autor: Biljana Bajilo-Učur

I konačno je došao taj dan kada su se svi flexword timovi spojili na jednom mestu! Skype, Telefon, Chat i e-mail mogu da odmore, jer smo ovaj put uzivo ujedinili snage.

flexword Translators & Consultants ima svoje timove u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji. Kao mesto susreta izabran je Novi Sad u Srbiji, gde je oko 40 saradnika imalo priliku da se lično upozna, razmeni svoja iskustva, ali i poprilično uživa.

A kako je počelo? (iz ugla kolega iz Novog Sada)

Prvo je stigao kolega Anas iz Amerike, koji se snašao po Novom Sadu kao da je rođen tu. Potom su stigle drage koleginice iz Londona, koje su imale sreće i Beograd da obiđu. Na kraju je stigla vesela ekipa iz Nemačke, koja nije bila sigurna gde su došli jer je pala gusta magla po celoj Vojvodini, tako da se ni jedan znak nije video do hotela. Ujutru su shvatili da su na pravom mestu. Potom su se zaputili u novosadsku kancelariju flexword-a i tu je zapravo sve počelo. Odjednom stojimo nas 40, svi su raširili oči i ne znamo kome pre da se javimo, pokušavamo da povežemo lica sa imenima, po dva puta se pozdravljamo sa istim osobama i pitamo se koga smo propustili. Govori se na najmanje 3 jezika, srpski polako nestaje iz kancelarije i konačno je početna euforija dostigla svoj vrh. Toliko toga bismo rekli jedni drugima i ne znamo odakle da počnemo pa smo najviše osmehom komunicirali.

Goranka i Werner su rešili da nas iznenade i prezentuju nam kratki film o flexword-u, za koga je materijal sniman u junu 2017 takođe u Novom Sadu. Film je odlično izmontiran, tako da smo mi koleginice koje učestvujemo u filmu ispale kao da smo rođene za kameru. Nadamo se da sledeće snimanje neće biti za još 25 godina.

Krećemo put Sremskih Karlovaca, jednog od najstarijih i najpoznatijih gradića u Srbiji. Naša draga koleginica Jelena nam je ispričala kratku istoriju i objasnila znamenitosti grada. Tamo imamo priliku da degustiramo vina, od sorti koje su uzgajane na teritoriji Vojvodine. Već u toku degustacije, smeh postaje jači, a razgovori se pojačavaju i odjednom se svi dobro poznajemo. Nakon 4 čaše različitih vina put nas vodi ispod Petrovaradinske tvrđave, u takozvane katakombe. Svi izjavljuju da su spremni i da nemaju strah od malog i mračnog prostora (šta vino radi) i krećemo. Prolazimo kroz lavirint malih, uzanih tunela, nema svetla pa palimo kamere, idemo jedni iza drugih jer je kretanje jedino tako moguće. Vodič priča svoju priču na srpskom, niko ga ne razume (ni mi), ja (Bilja) sam uskoro prestala sa pokušajima da prevodim. Zapinjemo jedni za druge, silazimo na stepenice koje se ruše, kreni-stani-kreni-stani. Milica sve uredno snima telefonom i usput dira svakog slepog miša na kojeg naiđe. Werner je u toku jedne pauze baš rešio da diskutuje o jednom klijentu, na 8-om spratu ispod zemlje, ali su devojke u glas viknule: “Noooooooo”! Dok jedna koleginica ima kratak napad panike, Vladimir slika selfije sa Robertom i Milicom, a deo koleginica peva pesmu na nemačkom. I sve to na nekoliko spratova ispod zemlje. Kada smo izašli napolje iz katakombi, onako prašnjavi, moglo se zaključiti da smo se svi još bolje upoznali.

Potom sledi poseta predivnom hotelu “Leopold I” koje se nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi (ne ispod). Tamo smo se osvežili uz piće i jelo, a kolege iz inostranstva su dobili odgovore na pitanja šta je to: kulen, kajmak, ajvar, pečena ljuta paprika, kompot itd.

Nakon tvrđave i obilaska centra Novog Sada, slede pripreme za večernju žurku na poznatom Ribarskom ostrvu. Sada smo svi potpuno opušteni i spremni da uživamo u večeri i muzici. Nije prošlo ni prvo jelo, svi su ustali da igraju i pevaju. Bolesni su ozdravili, umorni su odmorili, povučeni su se raspričali. Goranka naručuje srpski nacionalni ples “Kolo” i atmosfera se usijava. Skoro svi igraju, iako je potrebno malo vežbe, ali kolo se igra! Milica i Markus objašnjavaju svima kako se igra, Anas je pogođen u srce svakom pesmom, Marko peva na mikrofon, Natasa karakteristično vrišti (tako treba) uz kolo i poplaši ljude oko sebe, Korneliji dobro ide latino ritam, Svetlani ide dobro svaki ritam. Svima dobro ide ove večeri!

O after party-ju ne mogu da pišem, jer nisam bila prisutna, ali čujem da je Emma uspela da dobije “Zwei Piva”. Kažu da su bili na nekoj studentskoj žurci na koju ih je Marko uveo uz pomoć svojih menadžerskih sposobnosti.

Ujutru su svi hrabro došli na doručak, prepuni utisaka, jedva smo se rastali. Utisaka i dalje ima i nadamo se da će sledeći susret doći brzo. Kad nam već tako dobro ide.